Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalna tržišna privreda". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: EKONOMIJA SOCIJALNOG,ZDRAVSTVENOG I PENZIONOG OSIGURANJA

SOCIJALNA TRŽIŠNA PRIVREDA

Čačak, april, 2010.

SADRŽAJ

UVOD...................................................................................................................................3

1.POJAM SOCIJALNO TRŽIŠNE PRIVREDE…………………………….…………4

2.OSNOVNA IDEJA SOCIJALNO TRŽIŠNE PRIVREDE…………………………..5

3.OSNOVNI PRINCIPI I ELEMENTI PRIVREDNE POLITIKE…………...……….5

3.1. Elementi Socijalne tržišne privrede………………………………………..…..6

4.KONSTITUTIVNI FAKTORI SOCIJALNE TRŽIŠNE PRIVREDE………..……..6

5.REGULATIVNI PRINCIPI SOCIJALNO TRŽIŠNE PRIVREDE…………...…….7

6.SOCIJALNO U SOCIJALNO TRŽIŠNOJ PRIVREDI……………………….……..9

7.PRILAGODJAVANJE SOCIJALNOJ TRŽIŠNOJ PRIVREDI…………….…….10

ZAKLJUČAK……………………………………………………………………...…….12

LITERATURA...................................................................................................................13

UVOD

U toku su velike promene u tranzicionim zemljama koje pogađaju ljude, i sve njihove životne sfere. Neophodne privredne reforme često su praćene bolnim pojavama kao što su velika nezaposlenost, osiromašenje velikog dela stanovništva, i bogaćenje malobrojnih građana, kao i nedovoljna socijalna sigurnost u slučaju starosti ili bolesti. Pored toga, mnogi transformacioni procesi, kao, na primer, privatizacija nisu transparentni. Sloboda i demokratija se tako u očima Ijudi diskredituju, a raste broj populista.

Ovakav razvoj događaja nije obavezan. Štaviše, ovakvi prevrati pružaju priliku za nov početak. Mudrim definisanjem političkog okvira za privredni život, počev od privatizacije, prava na svojinu preko poreskog zakona do socijalnogsistema, može se pokrenuti privredni razvoj koji postepeno popravlja životni standard širokog sloja građana.

U razorenoj posleratnoj Nemačkoj koncept Socijalne tržišne privrede doveo je do trajnog uspeha, tzv. privrednog čuda. Tadašnji ministar za privredu Ludvig Erhard (Ludwig Erhard) ovo privredno čudo opisao je sloganom: „Blagostanje za sve!" Najvažniji stubovi ovog koncepta jesu slobodno tržište, koje regulišu ponuda i tražnja uključujući slobodno formiranje cena, pravo na svojinu i odgovornost koja proizilazi iz njega, stabilnost valute, pravna država, i dugoročna privredna politika. Sve to zajedno u Nemačkoj naziva se regulativnom politikom.

U Srbiji skoro da nema debate o budućem privrednom konceptu. Tek se mora definisati način kako da se otklone trenutne socijalne i privredne manjkavosti. Socijalna davanja mogu se povećati samo u srazmeri sa privrednim rastom.

1.POJAM SOCIJALNO TRŽIŠNE PRIVREDE

Socijalna tržišna privreda u ekonomskoj teoriji važi za nemački „poseban put", a u ekonomskoj politici za „treći put" između komunizma i liberalizma. Frajburška škola, grupa ekonomista i sociologa, teologa i pravnika razvila ju je još tridesetih godina na Univerzitetu Frajburg, a kasnije, u vreme Ludviga Erharta, prvog nemačkog ministra privrede posle Drugog svetskog rata, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ju je uvela u političku diskusiju, i postavila ju je kao privredni poredak u Nemačkoj.

Socijalna tržišna privreda važi za uspešan pokušaj da se u nekom društvu međusobno povežu principi slobode i socijalne odgovornosti. Socijalna sloga društva i postizanje socijalne pravde, kako god ona bila definisana u tržišno-privrednim sistemima, danas usled globalizacije upravo u zemljama na pragu industrijskog razvoja sve više dospevaju u fokus ekonomske i socijalno-političke diskusije.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com